Б И Л Е Ћ А

 

 

 

грб Билеће

 

застава Билеће

 

Путниче намјерниче, ако ка југу кренеш преко Тјентишта, Чемерна и Гацка – или из другог правца – преко Мостара и Дабра, сви путеви те воде кроз Билећу, питоми градић, скоро на самом југу Републике Српске. Сусједне општине  су  joj: Требиње, Љубиње, Гацко, Невесиње, Берковићи и Никшић.

Наићићеш на карактеристичан херцеговачки пејсаж, само привидно сиромашан и оголио. У њему од вајкада живе људи широке душе, пуни гостопримства. Предусретљиви и  достојанствени. Ова херцеговачка општина простире се на око 633 км2, гдје живи 15.000 становника, од чега 9000 у градском подручју. На подручју града је просјечна надморска висина 476 м. Клима је изузетно пријатна, јер се на овом мјесту додирују обриси медитерана са једне и планиско-континентална клима са обронака високих планина са друге стране. Утисак је да нигдје на свијету сунце тако издашно не грије као овдје на обалама Билећког језера, дајући чак 2.200 сунчаних часова годишње. Вјеровато  и зато, овдје је још  1898. године (међу првима у овом дијелу Балкана) изграђена метеоролошка станица.

Рељеф је брдовит прошаран крашким пољима: Дабарским, Фатничким, Планским и Билећким. У непосредној близини Билеће (на јужном дијелу) налази се извор ријеке Требишњице, у свијету познате понорнице, а у овим крајевима некадашње ријеке љепотице. Изградњом хидроелектрана на Требишњици 1966. године ту је створена једна од највећих вјештачких акумулација у свијету – Билећко језеро дуго 18 км а широко 3-5 км, са дубином која достиже и до 100 м. Послије потапања Мируша, Чепелице и других села из долине Требишњице, остале су приче и носталгија за тим ”рајем на свијету” и памћење у пјесми и игри. (Ој, дјевојко, моја Душе, крени овце низ Мируше...)

 

***

У времену успона српске државе овим подручјем су владали Немањићи а сама Херцеговина, тада Захумље, позната је као војводство светог Саве. Билећа је од давнина позната као важна раскрсница путева. Сачувани су трагови материјалне културе још од праисторијских и римских времена који указују на то. Сам топоним Билећа вјероватно је словенског поријекла, изведен од  властитог имена: Белец, Бјелота, Бјелоћа или по властелину Бељи из 10 вијека. У турским и аустријским књигама Билећа се спомиње као Билек. Најстарији документ, који је пронађен у Дубровачком архиву, а у коме се спомиње Билећа, датира из 1285. године забиљежен као ”de Belech”.

Још 1388. године, годину дана прије Косова, овдје се одиграла велика битка са Турцима када је војвода Влатко Вуковић потукао турску војску под командом Шахин-паше (око 20.000), што представља једну од највећих побједа над Турцима на Блакану. (Још један од тешких пораза Турака десио такође у не-посредној близини Билеће  и 1876. године. То је чувена Вучедолска битка у ко-јој је учествовало и 17 билећких чета.) На овом подручју непријатељи се никада нису осјећали сигурно захваљујући чврстини Срба Херцеговаца и снази православља и светосавља, те моралу и обичајима овдашњих горштака.

 

***

Билећа почиње да поприма облике градића у вријеме доласка Аустро-угарске 1878. године. Развија се занатство, трговина, угоститељство и многе друге дјелатности. Билећа је у том времену носила сва обиљежја стратешки важног пограничног мјеста. Зато није ни чудо што се у њој већ деведесетих година деветнаестог вијека налази заповједништво брдске бригаде аустроугар-ске војске, војна болница и станица за голубове писмоноше.  У то вријеме Би-лећа је била опасана са осам утврда око града. Забиљежено је да је у једној од тврђава био изграђен и теретни механички лифт, који се сматра и првим лифтом на  Балкану. Занимљиво је истаћи да је Билећу дуги низ година у овом стољећу са свијетом повезивала и жељезница. Хроничари су забиљежили да је први воз ушао у овај град на Никољдан 1931. године. Саобраћај на овој прузи тадашње власти су укинуле 1976. године. Тако је забиљежено да је посљедни воз напустио жељезничку станицу Билећа 31. маја 1976. године одлазећи у правцу Требиња.

 

***

Прва основна школа у Билећи отворена је 1880. године. Од тада до данас билећко школство и култура су у сталном успону.

Најзначајније институције културе, просвјете, образовања и информи-сања су: основне школе ''Петар II Петровић Његош'' и

''Свети Сава'', Средњошколски центар ''Голуб Куреш'' (1997. године обиљежио 50 година постојања Гимназије) , Народна библиотека '' Владимир Гаћиновић '', Српско просвјетно и културно друштво '' Просвјета ''( утемељено 1903. године)  у чијем саставу је и Српска народна читаоница ; Клуб  Војске Републике  Српске, Галерија  савременог  српског  сликарства, Центар за информисање и културу у склопу  кога  је  и  Радио – Билећа ,  Дјечији  вртић '' Будућност ''  и  др.

Познате културне манифестације у Билећи којима се на најљепши начин његују  традиција   и   духовност  ,   афирмише  стваралаштво  су  : Светосавске свечаности  ,   Добрићевски  сабор  ,  Видовдански   дани   културе   и   спорта , Ћоровићеви сусрети писаца – Српска проза данас и сл.

 

Више података и актуелне вести из Билеће можете пронаћи на:

 

www.bilecainfo.com